ZAKON SRBIJE PRECIZIRAO: Evo da li Matora i Anita mogu da budu roditelji – Pod OVIM uslovom dozvoljeno stareteljstvo

Nekadašnje učesnice rijalitija “Zadruga”, Jovana Tomić Matora i Anita Stanojlović, sada Tomić, tokom jučerašnjeg dana stupile su u brak na crnogorskom ostrvu Sveti Stefan. 

Ovo je prvi gej brak sklopljen na našoj javnoj sceni, a reakcije javnosti na njihovu odluku su masovne i šokantno neprimerene. 

Dok se pripadnici LGBT zajednice svim silama trude da dobiju osnovna ljudska prava, pa tako i pravo na brak i roditeljstvo, za mnoge je ovo i dalje tabu tema. 

Naša redakcija kontaktirala je člana UO RTS, i LGBT aktivistu, koji je 2000. godine pokrenuo kampanju Legalizacije istopolnih brakova, Predraga Azdejkovića, koji je konkretno u ovom slučaju, Matoroj i Aniti poželeo svu sreću, podržao njihovu odluku da se venčaju, a onda im i poželeo mnogo dece. 

Upravo to nas je navelo da se pozabavimo pomalo zaboravljenom, a izuzetno važnom temom, roditeljstvo istopolnih parova u državi Srbiji. 

Gej brakovi u našoj zemlji još uvek nisu dozvoljeni, pa se sve više istopolnih parova koji žele da se venčaju odlučuju da to urade u inostranstvu, a sve je više i onih koji za to biraju zemlje regiona koje su zakonom odobrile gej brakove, poput Slovenije, Hrvatske, ali i Crne Gore. 

Ipak, i kada se venčaju u nekoj od stranih zemalja ili u “komšiluku”, pripadnici istopolnih zajednica i dalje nemaju mogućnost legalnog usvajanja dece ili odlaska na veštačku oplodnju. 

Foto: Instagram printscreen/matora23

Još pre dve godine, iz Centra za promociju LGBT prava, objašnjeno je da žene koje nisu u braku, vezi ili su gej, nemaju pravo da idu na vantelesnu oplodnju u Srbiji, jer se za ovu proceduru mogu prijaviti samo venčani parovi.

Isto važi i za usvajanje dece, kako je objašnjeno, zakonom postoji mogućnost da se podnese zahtev za usvojenje, ali zapravo ne postoji i jedan slučaj da je osoba koja je sama dobila dete na usvajanje. Kako kažu iz Centra, samim tim što istopolni brakovi nisu dozvoljeni, sve gej osobe u Srbiji se vode kao same, po zakonu.

U istopolnim vezama, jedan od roditelja tako ne može biti upisan kao roditelj/roditeljka u Izvod iz matične knjige rođenih, ne može dete voditi na putovanje preko granice, niti ga može odvesti u vrtić ili posetiti u bolnici kao član porodice. 

Kontaktirali smo advokata, Aleksandra Olenika, kako bi nam objasnio kakav je zakon Srbije prema istopolnim brakovima i da li gej brak koji je sklopljen u inostranstvu važi u Srbiji. 

– Zavisi šta podrazumevati pod terminom “gej brak”, u kojoj zemlji u inostranstvu je sklopljen i šta znači. Postoji samo građanska registracija kada vas matičar ili neki drugi organ uprave registruje, pa do braka. Od toga zavisi koja su prava i obaveze predviđene tim opcijama. Svakako, najveći deo toga ne može da važi u Srbiji jer je direktno suprotan našim pozitivno pravnim propisima – rekao je Aleksandar za portal Srbija Danas.

Pitali smo advokata ukoliko dve partnerke odu u Crnu Goru i tamo ozvaniče zajednicu pred matičarem, da li je njihov brak priznat u Srbiji.

– Mislim da u Crnoj Gori ima samo registracija partnerstva i da to nije brak u pravom smislu te reči, ali sve zavisi. Ukoliko bi to rešenje o registraciji htele da prevedu na srpski i da to pravno prizna naša država, sud bi to odbio, jer je to direktno suprotno našim zakonima – rekao nam je advokat, a zatim objasnio kakva je razlika između braka i građanske registracije:

– Brak ima statusna prava (prezime, nasleđivanje), ekonomska prava (penzija, sticanje imovine), da stičete roditeljsko pravo ukoliko imate decu. registracija znači samo deo toga, a nikada sve. Ima prava vezano za socijalni aspekt, da možete da dobijete penziju, da imate zdravstvenu knjižicu, da imate zajedničku imovinu, ali uglavnom nema statusna prava, na primer ne može da se nasleđuje. To je jedna kombinacija statusnih i imovinskih prava, koja zavisi od države do države. Kod nas ne postoji osnova ni za jednu od tih, tako da ono što je potpisano i dogovoreno u drugim državama, samo tamo važi ili u državama u kojima važe slične odluke. Sve ostalo ne bi moglo da važi u Srbiji jer da bi neka strana sudska odluka, rešenje ili bilo koji drugi akt važio kod nas, uslov je da nije suprotan našem zakonu, a sve ovo je suprotno – rekao nam je Aleksandar Olenik.

Foto: Instagram printscreen/matora23

Pitali smo Aleksandra ukoliko se desi da se dve partnerke venčaju u inostranstvu i jedna partnerka ima već dete, da li druga partnerka postaje staratelj tom detetu. 

– Zavisi koja je država i da li je to tamo dozvoljeno ili nije. Nisam siguran da li ta mogućnost postoji u nekoj zemlji u Zapadnoj Evropi, ali ukoliko postoji, to onda važi samo u toj državi. U Srbiji to ne važi – rekao nam je advokat, a zatim nam je objasnio da li postoji u Srbiji neki način da partnerka postane staratelj detetu svoje partnerke:

– Može da postane staratelj pod uslovima koje je zakon predvideo, ali kod nas nema toga. Kod nas se staratelj postavlja prvo drugi roditelj, onda neko od najbližih srodnika sa obe strane, a ako nema srodnika, onda Centar za socijalni rad ili država. To je redosled i krug lica koji mogu da budu staratelji. Ništa od tih prava istopolnih zajednica kod nas ne postoji – rekao nam je Aleksandar.

Advokat nam je objasnio da li istopolni par ima pravo da usvoji dete u Srbiji ili da ga dobije putem vantelesne oplodnje. 

– Ne, nema pravo – rekao je advokat Aleksandar Olenik za portal Srbija Danas. 

One thought on “ZAKON SRBIJE PRECIZIRAO: Evo da li Matora i Anita mogu da budu roditelji – Pod OVIM uslovom dozvoljeno stareteljstvo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Your Website